Folk zvezda Stoja, atraktivnija, traženija i plaćenija no ikada, konačno je slobodna, na veliku radost svih onih koji bi da joj se udvaraju. Više kraj nje nije Darko, čovek od kojeg udvarači nisu mogli ni da joj priđu, a kamoli da joj iskažu svoje ljubavi i namere. Uživa Stoja u novostečenoj slobodi i radi punom parom. Bol zbog rastanka se na njoj ne vidi, ili ga ona možda vešto krije.
Kada su muškarci u pitanju, vratila se pevačica na poziciju na kojoj je bila pre osam godina, pre susreta sa Darkom. Ali ona tad, i ona sad, nemaju baš mnogo zajedničkog. Pre osam godina, bila je Stoja ambiciozna i vredna kafanska pevačica, šibana svim i svačim, ne baš mnogo mažena i pažena. Sama sa maloletnim detetom, maštala je o boljem životu i sve životne nedaće pobeđivala pesmom. Ponosno je nosila višak kilograma i bila ipak srećna jer radi ono što voli. Danas je Stoja zvezda koja sebi može da priušti šta joj padne na pamet! Auto, stan, skupe krpice, ličnog trenera, savršen izgled. Nedavno se nekad korpulentna pevačica tako »izbrusila« da je krenula priča kako to u stvari nije ona, već njena dvojnica!
Sukobi sa Darkom, koji je bio ne samo njen životni pratilac već i menadžer, nedavno su kulminirali rastankom. I dok estrada bruji o njihovim čestim svađama i sočnim "dobro proverenim" detaljima iz njihovog zajedničkog života, oboje tvrde da u tome nema istine! Rastali su se, kažu, bez teških reči i suza. Stoja se spakovala i jednog jutra, kako je najavila, napustila kuću na Bežanijskoj kosi u koju su se uselili prošle godine. Sve priče o zajedničkoj budućnosti, venčanju i željenoj devojčici, pale su u vodu. I Stojinog sina Milana, koji je već učenik srednje škole, Darkov i Stojin rastanak je pogodio. Iako Darko nije voleo da Stoja o svom sinu u javnosti mnogo govori, činio je sve da dečaku ulepša život. Jedno vreme, Milan je živeo u Sidneju, kod Darkovih roditelja. Tamo je išao u školu i toliko mu se dopadao Sidnej, da se jedva vratio u Beograd...
Rastanku je, posredno, kumovao i Saša Popović, prvi čovek »Grand« produkcije, koja je pevačici pomogla da postane ono što jeste.
"Pre par meseci, Stoja je ugovorila gostovanje na televiziji u Bijeljini. Ali, to se nije dopalo Saši, jer on »Grandovim« pevačima ne dozvoljava da se pojavljuju na drugim TV stanicama. Kad je to čula, Stoja je rešila da se na televiziji BN ne pojavi! Poludeli smo oboje. Ja zato što sam smatrao da po svaku cenu mora da ispoštuje dogovor, a ona nije htela da se zameri Popoviću. Na kraju sam je ubedio da ode! Otišli smo zajedno, ali mi je ona obećala da će me posle tog gostovanja ostaviti! Tako je i bilo!" – priča Darko.
Pre toga, Stoja i Darko su imali još jedan ozbiljan sukob. Naime, jedna koleginica, ne mnogo poznata pevačica, zamolila je Stoju da joj pozajmi novac, da započne privatan posao. I ko zna, možda bi Stoja velikodušno pomogla dotičnoj, da se njena "gora polovina" nije pobunila. Stojina novopečena prijateljica je ostala bez pozajmice, a Darko je na sebe navukao njen veliki gnev. Kako on kaže, učinila je sve da ga oblati i napravi gomilu smicalica... Darko je ubeđen da je ona i te kako pomogla Stoji da ode od njega, svojim "dobronamernim" savetima i uplitanjima...
Napuštala ga je Stoja, kaže on, i pre dve godine. Posle jedne svađe, otišla je da odradi zakazanu tezgu u Švajcarskoj. Tamo je iznajmila stan, rešena da ostane i započne samostalni život. Ali, vratila se Darku posle par nedelja i nastavili su tamo gde su stali.
"Sve te priče su tačne. Samo, muka mi je od toga što su neki mediji pokušali da me predstave kao mučenicu koja je trpela sve i svašta, čak i batine! Očekivala sam svakakve priče, tako da me sve to nije iznenadilo. Stavila sam tačku na vezu sa Darkom, ali to nije kraj sveta" – objašnjava Stoja.
O podeli zajedničke imovine, kuće i još koječega, Stoja i Darko će se dogovarati kada se stvari malo slegnu, kada njihova osećanja prestanu da budu uzburkana. Za sada, jedno o drugom govore bez mržnje i gorčine i ne pada im na pamet da svoj "prljav veš" iznose pred javnost... Ali, ne sumnjaju da ima mnogo onih koji su u njihov život "upućeniji od njih" i da će takvi naći za shodno da se javno oglase...
Vida Pavlović je sinonim za umetnicu koja peva iz duše i koju publika uvek rado sluša. Rođena je pre pedesetsedam godina u Futogu, nedaleko od Novog Sada, a rasla je u muzikalnoj porodici, jer joj je otac svirao gitaru i lepo pevao, a predivne glasove imale su i majka i sestra.
Rano ste se opredelili za muziku, a rano i za osnivanje porodice...
Vida Pavlović: Kao 14-godišnjakinja pridružila sam se ujaku, kafanskom muzičaru i sa njim nastupala svuda gde su nas zvali. Dve godine kasnije, udala sam se za violinistu Stevana Jovanovića i prešla u Sarajevo. Dugo sam pevala u restoranu “Romanija”, a tek nakon 10 godina snimila prvu ploču. I tada, kao i sada, više sam volela rad u kafani, nego u studiju. Moja propusnica za ulazak u svet diskografskih izdanja bila je hit pesma “Gledala sam sa prozora”.
Za razliku od sadašnjih uslova, da li je tada bilo teško snimiti ploču?
Vida Pavlović: Izuzetno. Nisam imala muzičko obrazovanje, ali sam bila talentovana, jer sam oduvek imala dobar glas i sluh. Da je bilo sreće i da sam završila muzičku školu, verovatno bih naučila da sviram na nekom instrumentu, što mi je jedna od neostvarenih želja.
Vaša prva ploča prodata je u tiražu od preko 500.000 primeraka. Danas je ta cifra san svakog pevača...
Vida Pavlović: Tada je bilo teško snimiti ploču, a još teže prodati je u velikom tiražu. Srećom, ja nisam brinula da li će moje ploče biti kupovane, već je samo trebalo da se rešim i uđem u studio, a sve ostalo je dolazilo samo po sebi. Za ovih 30 godina, koliko sam profesionalno u muzičkim vodama, objavila sam 15-ak singlova i LP i smatram da je to dovoljno.
Malo je poznato da ste na početku karijere pevali na srpskom jeziku. Zašto ste se kasnije priklonili samo ciganskoj muzici?
Vida Pavlović: Nikada nisam bežala od toga da sam po nacionalnosti Romkinja, ali sam na početku karijere pevala i srpske narodne pesme. Tek kada sam čula kako drugi interpretiraju romske pesme, nisam mogla, a da ne zapevam i na svom jeziku. Iz inata sam snimila ploče i na ciganskom, da bih dokazala kako se pravilno peva.
Pre pet godina Romi su vas i zvanično proglasili za kraljicu pesme. Ipak, na koncertu, koji je upriličen tim povodom, neki pevači se nisu odazvali. Zbog čega?
Vida Pavlović: Mnogi su bili pozvani, ali pevali su samo Sinan Sakić, Ljuba Aličić, Nada Topčagić, Snežana Vasić, Šikica, Džej i Vanesa Šokčić. Nisu se stideli da pevaju publici u kojoj je bilo najviše Roma, ali meni lično je bilo teško što se većina kolega oglušila o poziv. Inače, bilo je lepo što se neko setio da me obraduje i podari mi nešto za sećanje. Osim zlatnih ploča, od mojih izdavača, nikada do tada nisam dobila neku zvaničnu nagradu. ali, to me i ne čudi, kada vidim ko sve danas dobija “Oskare popularnosti”.
Pre nekoliko godina snimili ste dupli album – kompilaciju najboljih pesama, a u privatnoj produkciji izdali ste i ploču “Stigle su me suze moje stare majke” za nemačko tržište. Nažalost, pesme su se veoma kratko vrtele i kod nas, da bi iznenada “iščezle”. Da li je u pitanju bojkot?
Vida Pavlović: Znam da bi beogradska publika želela da me čuje i vidi, ali ne znam zbog čega me mediji jednostavno izbegavaju. Nedavno je jedan poznati kompozitor i tada direktor diskografske kuće, mom suprugu doslovce rekao: “Vida je stara i ne priliči joj da se više pojavljuje na sceni”. Koliko je to sve glupo i maliciozno dokaz je da i mnogo stariji pevači od mene i te kako plene svojom pojavom i glasom i bacaju u zasenak mnoge koji pokazuju samo stas. Žalosno je što novac vodi uređivačku politiku svuda, pa i u diskografskim kućama.
Poznato je da kod pevača, prijateljstvo i nije na ceni ili se bar radi o lažnom prijateljstvu. Da li ste imali slična iskustva sa svojim kolegama?
Vida Pavlović: Bilo je i onih dojučerašnjih prijatelja i poznanika koji su me potpuno zaboravili ili su možda usput “zagubili” moj broj telefona. Međutim, ne ljutim se na njih, više je onih koje cenim, bez obzira da li su početnici ili pripadaju starijoj generaciji. Poštujem Vericu Šerifović, koju mnogi smatraju mojom dostojnom zamenom, zatim Marinka Rokvića, Veru Ivković, Anu Bekutu, Snežanu Đurišić, Sašu Nedeljkovića, Ljubu Aličića, Sinana Sakića, Kukija i neprikosnovenog Šabana Šaulića.
S obzirom na to da često putujete u inostranstvo i pevate publici u dijaspori, gde vas beogradska publika može čuti?
Vida Pavlović: Kada nisam van granica, prihvatam se mikrofona i pevam prijateljima u klubu “Romanitar”, koji se nalazi u mojoj kući na Lekinom brdu. Ovaj prostor smo suprug i ja otvorili pre dve godine i to prvenstveno za našu dušu. Naravno, uvek je pun prijatelja i istinskih poštovalaca moje pesme. Posle Nove godine, nakon duge pauze, ulazim u studio i sa Mićom Nikolićem ću snimiti novi album, koji bi trebalo da bude objavljen u aprilu.
Dara Bubamara zasluženo nosi titulu najvećeg zvrka na estradi. I dok sedi, ne može mirna. Svaki čas skače, vrti se, mlatara rukama i nogama, imitira, prosipa fazone i zabavlja sve oko sebe. Najveća kazna u životu bi joj bila da joj neko naredi mirno da sedi ili da nepomično stoji kraj mikrofona! Od kada se vratila iz Amerike, od jutra do mraka, razmišlja o novom albumu. Njene nove pesme će biti puštene u etar, kaže, za dva meseca, u izdanju "Grand" produkcije. Ovih dana, u studiju Dragana Kovačevića Struje, Dara snima duet sa Šakom Polumentom. Srećna što se izborila sa gripom i povratila dobar glas, peva bolje no ikada. Ponavlja refren do perfekcije i uživa u Šakovim duhovitim opaskama ne propuštajući da napravi štos na svoj račun i naglasi da je ona ipak plavuša.
Otkud ti i Šako u kombinaciji?
Dara Bubamara: Valjda je tako suđeno. Mogu da pevam sa kim hoću, grabe se kolege o mene, kao što i Šako može da snima sa kim hoće, jer se koleginice grabe o njega. Oboje smo najjači, pa kad se udružimo, haos pravimo. Sem njega, na estradi nema muškarca koji ima energije kao ja! Ne zna se ko je luđi – Šako ili ja! Kad se naše energije sudare, to je kao bomba!
Ipak, odluči se!
Dara Bubamara: Kad sve saberem i oduzmem, luđa sam ja, mada ni Šako nije za bacanje. Oboje vrcamo od te pozitivne ludosti i zato će pesma da napravi haos. Kad krene melodija, da se čovek naježi. U ovom ludom vremenu, fali ljubavnih pesama. Pesma govori o ljubavi dvoje ljudi koji se mnogo vole, ali ne mogu da budu zajedno...
Pa, ti i tvoj dragi ne možete da budete zajedno, jer je on u nemačkom zatvoru...
Dara Bubamara: Stavljam tačku na tu priču, ne želim da govorim o tome. U stvari, možda mi to što nismo zajedno daje dodatnu snagu da još bolje otpevam ovu pesmu!
Dobrom ko se grebe o čiju slavu? Ti o Šakovu ili on o tvoju?
Dara Bubamara: Nema grebanja. Nismo mi u tom fazonu. Letos smo oboje harali po Crnoj Gori, ima dovoljno posla za oboje, svako ima svoju publiku, svoj stil, svoju karijeru i ništa jedno drugom ne otimamo.
Kako si se provela u Americi?
Dara Bubamara: Bilo je fantastično. Pevala sam sa mojim dragim kolegama Nedeljkom Bajićem Bajom i Marinkom Rokvićem. Samo nam je Šako falio. Ali, on je već razbio publiku u Americi! Pravili smo haos svuda gde smo se pojavili. Uspešno smo radili, ali smo se i ludo provodili.
Šta si lepo kupila u Americi?
Dara Bubamara: Svašta! Ne smem ni da kažem koliko sam para potrošila. Sve jeftino, a ja kad krenem da kupujem, ne znam koliko je dosta. Pošto nisam sebična osoba, nisam kupovala samo sebi već i prijateljima. Svakome sam donela po nešto.
Zar ne štediš pare za pesme?
Dara Bubamara: Nema problema za pesme. Za pesme ne žalim da dam pare. U stvari, sve što mi uložimo, u pesme, u krpice, u reklamu, sve se to isplati i sve se to vrati.
Neke tvoje koleginice troše brdo para na krpice, ali kad treba da plate pesmu...
Dara Bubamara: One ništa ne shvataju. Dobra pesma nikad nije skupa. Ne smem ni da kažem koliko će me jedna koštati... Ni krpice, ni reklama, ni svlačenje ne vrede apsolutno ništa bez dobre pesme. Mada, ni dobra pesma ne vredi ako ne umeš da je otpevaš na pravi način. Nažalost, većina pevačica ne shvata da su džaba i 'Dior' i gola guza ako nema nečeg drugog...
Spremaš li novi imidž uz album?
Dara Bubamara: Naravno, ja sam uvek nova! Spremam koreografiju uz svaku pesmu. Sve na meni će biti zatvoreno, a seksi. Sad, kada su se sve pevačice skinule, ja krećem da se oblačim. Uostalom, seksepil i šarm dolaze iznutra. Ne čine ih kratka suknja i duboki dekolte!
Poslednji album Šabana Šaulića je i za samog pevača bio veliko iznenađenje kom se nije nadao. Pojavio se u međuprostoru, između dva albuma sa novim pesmama, a muzički sladokusci su ga dočekali sa oduševljenjem. U nepreglednom moru novih, mladih, ambicioznih muzičkih snaga koje bi agresivno, i ne birajući sredstva, da se nametnu publici i izbore za svoja mesta pod estradnim nebom, Šaban čvrsto stoji. Iako bi rado da se pomeri i posveti pecanju, ne ide mu!
Šaban Šaulić: ZAM je izdao kompilaciju mojih pesama, uz dve nove numere. Iako je naglašeno o čemu je reč, mnogi su pomislili da je to potpuno nov album pa su se malo zbunili. Želeo sam da pomognem Ganetu Đokiću, vlasniku ZAM produkcije da malo stane na noge. Taj čovek je uvek bio izuzetno fer prema meni, pa sam u tome video priliku da mu se odužim. Dve nove pesme sam u stvari imao u šteku, bile su snimljene za moj prošli album, ali prosto nisu stale...
Zašto ovih dana jurcate od studija do studija?
Šaban Šaulić: Da vidim šta ko nudi, da oslušnem nove pesme. Vrebam neku koja će mi se zalepiti za uho već na prvo slušanje. Već imam pesme Slavka Stefanovića, Radeta Vučkovića, Steve Simeunovića i jednog sjajnog, mladog momka kojeg znam kao Sašu. Došlo je vreme da razmišljam o redovnom novom albumu pa to i činim!
Jeste li možda planirali duet sa nekom atraktivnom koleginicom?
Šaban Šaulić: Jesam! Već nekoliko godina držim u šteku jedan lep duet, ali nikako nisam imao inspiraciju da tu pesmu snimim. Onda sam slučajno video kompakt disk izuzetno poznate bugarske pevačice. Poslušao sam ga i oduševio se. Žena izuzetno lepo peva i fantastično izgleda. Počeću pregovore sa njom i uveren sam da ćemo snimiti zajedničku pesmu.
Da li ste već ugovorili novogodišnju tezgu?
Šaban Šaulić: Požurio sam i dogovorio se da za novogodišnju noć pevam negde u Americi, najverovatnije u Čikagu. Kada sam prihvatio taj poziv, dobio sam ih još nekoliko, finansijski isplativijih. Međutim, ne pada mi na pamet da pogazim datu reč. Draže mi je da radim sa čestitim, poštenim, proverenim čovekom za manje pare nego da pecam veliku lovu radeći sa sumnjivim
tipovima.
Ali i pošteni i provereni su umeli da vas prevare!
Šaban Šaulić: Ugovorio sam turneju po Bosni, prošle godine. Organizator je bio moj stari poznanik, čovek sa kojim sam radio po Nemačkoj, koji me nije nikada prevario. Ali, turneju po Bosni je organizovao u nevreme, usred zime. Sa mnom je bilo još troje kolega iz Sarajeva. Održali smo nekoliko koncerata po nezagrejanim halama. Bilo je toliko hladno da se ledio dah. Mi smo jedva izdržali, a publika se mogla za minut prebrojati. Toliko je bila brojna! A onda smo odradili koncert u jednom gradu, u lepoj, zagrejanoj hali. Poseta je bila fantastična i napravili smo dotičnom fantastičan posao i tu su izvađene sve fleke!
A on je zbrisao?
Šaban Šaulić: Naravno, kada je trebalo da nas isplati, zbrisao je! Ostavio nas je kao siročiće u jednom skromnom hotelu. Koliko-toliko bio je fer... Ujutru nam se javio sa rečima da je on već u Minhenu i da ne treba uzalud da čekamo da nam isplati honorare, jer od toga nema ništa! Sa poslednjim koncertom, uspeo je da izađe iz debelog minusa. Rekao je da mu je baš žao! Poludeo sam, ali šta sam mogao. Bar se javio, mogli smo još danima da ostanemo u Bosni, uzalud ga čekajući i smrzavajući se!
Jeste li od tada promenili pravila poslovanja?
Šaban Šaulić: Jesam. Da više ne bih postao plen nekog profesionalnog ispaljivača, lovu od tada uzimam unapred. Pare na sto, pa neka se posle igra koliko hoće!
Posle osmogodišnjeg estradnog staža, folk pevačica Jana zna da je definitivno uspela. Ne zbog toga što je tražena, plaćena i omiljena, već zbog toga što je, kaže, ni kriva, ni dužna, postala junakinja trač rubrika u tabloidima! Smeškajući se, Jana priča o proteklom letu i odgovara na "optužbe" koje se pojavljuju na njen račun.
Jana: Celog leta sam uglavnom pevala. Negde je bilo fenomenalno, a negde je bila katastrofa. Od trideset i nešto radnih dana koja sam imala za dva meseca, na samo četiri mesta sam loše prošla. U stvari, to "loše" je krajnje relativno. Recimo, u jednoj diskoteci u Bosni, za moj nastup je prodato dvesta karata. To možda i ne bi bilo tako loše da ja u toj istoj diskoteci nisam pevala i pred dve hiljade ljudi! U Crnoj Gori je posao, kako meni, tako i mojim kolegama, posao redovno kvarila kiša. Ali, fantastično sam prošla u Igalu, Ulcinju...
Mnoge vaše koleginice se podsmešljivo čude što pevate po "ćumezima za siću", kad imate bogatstvo!
Jana: Meni ne pada na pamet da uživam u onome što su drugi stekli i da dremam na tuđim lovorikama. A što da ne pevam za "siću", kako one kažu? I šta je uopšte danas "sića"? Ako za veče mogu da zaradim i par stotina evra, zar da glumim ludilo i lupetam kako ja samo za debele pare otvaram usta? Danas ništa nije malo, a meni slava nije udarila u glavu da bih potcenjivala bilo koliki honorar. Kad sam zarađivala 20 maraka za veče, nikom nisam "bola oči", nikom nisam smetala i glava mi je bila mirna. Sad mnogima smetam, što je ovde neoboriv dokaz da sam uspela!
Čujem da se kajete što ste otišli iz "Granda"?
Jana: Ne kajem se ni za šta što sam u životu uradila. Iskreno, teško mi je pao odlazak iz "Granda". Nedostaju mi koleginice, druženje sa njima. Ali, šta mogu kada mi je moj muž Ivan ponudio bolje uslove u svojoj izdavačkoj kući "VIP"! "VIP" je postao rasadnik mladih talenata, tu svi lepo pevaju, sve je na nivou, nema mesta kičeraju. E sad, sve ima svoje. Nedostaje nam publika, ali doći će to sve na svoje!
Priča se da ste se posvađali sa Natašom Đorđević, zbog finansijskih transakcija između vašeg svekra i njenog momka...
Jana: Nataša i ja smo sjajne drugarice. Iz istog smo kraja, zajedno smo išle u školu i naše prijateljstvo ništa ne može da pokvari. Toliko je gotivim da bih ruku dala za nju. Ni ona ni ja nismo posredovale u finansijskim transakcijama između mog svekra Svete i njenog Gorana, tako da sa tim nemamo ništa. Uopšte ne znam ko je plasirao te priče i boli me što ljudi uopšte diraju nama bliske osobe...
Kakva je situacija sa vašim silikonima? Koleginice brinu, čule su da se spremate da ih izvadite...
Jana: Ni te priče veze sa mozgom nemaju. Da bih izvadila silikone, morala bih prvo da ih stavim. A pošto ih nisam stavila, nemam šta ni da izvadim! Stvar je vrlo prosta!
Jeste li gladni i žedni, kao većina pevačica?
Jana: Nisam! Stalno "neopozivo" rešavam da se bacim na dijetu, ali ne vredi. Mnogo volim da jedem i sad sam u fazi kad tamanim sve što dograbim. I stalno za svoj nemar nalazim opravdanja. Kad sam u Italiji, navalim na pice, špagete i ostale italijanske specijalitete. Kao, glupo je da ne probam, kad sam već u Italiji. Kad sam u Beogradu, tamanim pljeskavice, pasulj, sarme, sve zaričući se da više neću nikad i da ću se od sutra "popraviti"! Izgleda da sam nepopravljiva!
Kako stoje stvari između vas i supruga Ivana? Razvodite se ili ne?
Jana: Ma kakav, crni, razvod? Volimo se više nego ikada i slažemo se bolje nego ikada! Pa, neka puknu dušmani! ____________________________________________________________________________________
Zoran Vanev
"Lepo kaže pesma – ja sam momak i po!"
Iako ga mnogi svrstavaju među nove, mlade, pevačke zvezde, Zoran Vanev to nije! Naime, reč je o momku bogatog muzičkog iskustva koji je godinama bio zvezda u rodnoj Makedoniji. Pošto mu je Makedonija odavno postala "tesna", krenuo je dalje, za svojim životnim i muzičkim ciljevima. Nedavno je za "Grand" produkciju snimio drugi album i krupnim koracima ide u dalja osvajanja! Dok ispijamo sok u jednom beogradskom hotelu, u kom redovno odseda od kada je rešio da osvoji i ovdašnju publiku, simpatični momak počinje svoju životnu priču.
Zoran Vanev: Rođen sam u Štipu. U rodnom gradu sam završio srednju muzičku školu. Zatim sam u Skoplju završio Muzičku akademiju i stekao diplomu profesora muzike. Počeo sam da snimam i izdao sam četiri albuma i našao se u samom vrhu makedonske estrade! Sjajno mi je išlo. Bio sam tražen, popularan, zaposlen...
Ipak ste, izgleda, bili nezadovoljni pa ste krenuli dalje!
Zoran Vanev: U Makedoniji niko u muziku ne ulaže ništa, ne investira se. Gotovo svi samo sede skrštenih ruku i nikom ne pada na pamet da uloži u produkcijsku kuću, u reklamu. Svi bi da uzmu što više, a niko neće ništa da da. U takvoj situaciji, u takvoj sredini, nisam mogao da vidim nikakvu perspektivu. Postigao sam što sam mogao i pošto nisam od onih koji umeju ili vole da tavore, otišao sam... I to, u Švajcarsku! Bilo je to devedeset sedme godine.
Kako ste se snašli u Švajcarskoj?
Zoran Vanev: Kada sam došao u Cirih, činilo mi se da sam pao sa Marsa! Ali, nisam želeo da vreme provodim čudeći se svojoj hrabrosti ili ludosti. Počeo sam da sviram klavijature i da pevam po diskotekama i restoranima u koje su dolazili ljudi iz eks Jugoslavije. Malo po malo, postao sam poznat i tražen! Znači, još jednom sam se dokazao, u potpuno nepoznatoj sredini, među nepoznatim ljudima. Kad sam se odomaćio u Cirihu, krenuo sam u "pohod" na Beograd i snimio album za "Grand". Eto, nedavno je izašao i drugi, kojim potvrđujem da uspeh mog prvog albuma za "Grand" nije bio slučajan.
Šta vam je sledeći cilj?
Zoran Vanev: To je tajna! Ne moraju svi da znaju moje ciljeve i planove! Kada ih ostvarim, biće to iznenađenje. U svakom slučaju, želim da stignem najdalje što mogu! Sada mi je najvažnije da se moje nove pesme dobro "zavrte". Srećan sam što bar osamdeset posto ljudi zna ko sam, i što je još važnije, kako pevam!
Čujem da u Cirihu imate lepo razrađen posao!
Zoran Vanev: U ovom momentu, izuzetno mi je važno da moja muzička škola u Cirihu radi dobro.
U njoj primenjujem svoje profesorsko znanje! Pohađaju je isključivo mladi ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Zaluta i po neki Švajcarac... Tu se muzički opismenjuju i posle četiri godine dobijaju diplome i stiču pravo da konkurišu na visokim muzičkim školama. Pored toga, otvorio sam i atraktivnu plesnu školu. Tu je i prodavnica muzičkih instrumenata, a imam i još mnogo planova na tu temu... Prihodi su zasad toliki da mogu da pokrijem troškove. Shvatam to kao investiciju za budućnost!
Smeta li vam u poslu "višak obrazovanja"?
Zoran Vanev: Taman posla! Muzičko obrazovanje mi je pomoglo da do uspeha dođem bez problema i velikih teškoća. Nemam ja samo muzičko obrazovanje, već i bogato kafansko iskustvo...
Kada ste od muzike zaradili prve pare?
Zoran Vanev: Vrlo rano. Išao sam u srednju muzičku školu u Štipu. Svirao sam sa svojom tinejdžerskom ekipom. Ja sam svirao harmoniku, moj najbolji drugar gitaru, a bili su tu još bas-gitarista i bubnjar! Njih dvojica su bili nekoliko godina stariji od nas. Bili smo zlatna četvorka! U to vreme, kafane su bile zakon. Počeli smo da sviramo u najgoroj birtiji u gradu i ubrzo je ona postala najposećeniji lokal! Lepo se zaradilo. Ali, zarađenu lovu nisam potrošio bez veze... Niti sam se propio, niti sam se prokockao! I tad, i sad, ostao sam
priseban!
Idete li često u Makedoniju?
Zoran Vanev: Sve ređe i to samo da bih posetio roditelje. Ali, zato sve češće dolazim u Beograd. Svakog vikenda radim, najčešće na Zapadu. Ovih dana ću u Sloveniju, zatim u Švedsku, pripremam se da uskoro odem u Australiju, pregovaram za nastupe u Americi... Posla koliko hoćeš.
Planirate li da kupite stan u Beogradu?
Zoran Vanev: Naravno! Voleo bih da to bude što pre, da ne moram više da odsedam po hotelima! Kad će to biti, zavisi od situacije na Zapadu.
Kako biste sebe opisali?
Zoran Vanev: Sebe? Nema tu šta da se opisuje... Sve govori naslov pesme "Ja sam momak i po"!
- Najsmesnije mi je kada moje koleginice izjavljuju kod svakog novog CD-a – “imam mrak pesme”, “album je pomracenje sunca”, “imam sve same hitove”... Prezirem samohvale, lazna reklamiranja, samomarketing... Meni je vazno da moram da predstavim publici nove pesme u TV-emisijama i na nastupima. Neka publika ima poslednju rec, neka ona odluci koje joj se nove kompozicije dopadaju, pa cu tek onda reci nesto vise o albumu za internet prezentaciju.
- Posle pocetka sa pravom narodnom muzikom, muzicki cistunci su vam zamerili da sa albumom “Bizuterija”, ulazite u pevacku “sund ligu”?
- Ne interesuje me sud ljubomornih tipova i kvazimuzikologa. Kada se pominje pojam sunda, onda je za mene tu iskljucena narodna muzika (iako ima i tu nekvaliteta). Slusam nekakvu rejv-muziku, pa hevi metal, haus muziku, svakojake rokenrol bljuvotine, onaj Rambo Amadeus psuje na bini i govori vulgarnosti, koje meni kao dami, majci ne pristaju... Previseje sunda u tim muzickim vrstama, a vise nakaradnosti ima i u domacem filmu nego u folku.
- Ne reagujes na price o tvom suprugu Sasi Popovicu, koji je bio sa mnogim pevacicama, kazu: Zlatom Petrovic, Sladjanom Ristic, Indirom Radic...?
- Ne zanima me sta je Sasa radio dok je bio momak. Bolje da bude sa lepim zenama nego sa muskarcima, zar ne? Ha, ha, ha... Salim se. Sale je prava vrednica, mnogo radi i nema vremena za svaleraciju. Ha, ha, ha... Mi se sjajno slazemo, zivimo pravim porodicnim zivotom, osim cinjenice da je Sale malo u kuci i da preterano radi.
- Kakvo je tvoje misljenje o tvom bivsem momku Banetu Vasicu, poznatom harmonikasu, kompozitoru i aranzeru?
- Ne volim da se vracam u proslost.
- Koju si poslednju knjigu procitala?
- Nemam vremena za citanje knjiga.
- Malo te ima u javnosti. Da ti Sasa ne zabranjuje da se reklamiras?
- Pogresan zakljucak. Naprotiv. Tera me da se pojavljujem, ali ja ne zelim da se bez povoda slikam i pojavljujem na malom ekranu. Tek sada, kada imam novi album, bice me svuda. Gradila sam karijeru po sistemu tiha voda breg roni, i zadovoljna sam. Pametan je Zdravko Colic, koji se pojavljuje na kasicicu i pusta da ga se publika zazeli. Tako i ja, ne zelim da dosadim ljudima cestim pricama. Zato me i publika trazi. _______________________________________________________________________________________
Gala
Nemam prijatelja na estradi!
Posle više od tri godine muzičke pauze, jedna od prvih dens pevačica na ovim prostorima, Vesna Galiot Gala objavila je novi album 'Gala 222'. To je šesti solo album, beogradske pevačice, objavljen u izdanju 'City recordsa'. Pesme 'Iz navika' i 'Dok stojiš satima' su se već zavrtele u medijima, a zašto je napravila pauzu u karijeri, Gala otkriva:
Vesna Galiot Gala: Kod nas se sve svodi na televiziju, i ako te nema na malom ekranu, ljudi odmah misle da si završio s muzikom. Ja sam u poslednje tri godine radila mnogo stvari, imala nastupe, spremala album, pisala pesme za druge... Tako da nijednog trenutka nisam izašla iz sveta muzike, samo sam se malo povukla iz medija.
Mnogi su te već otpisali govoreći da si otišla u muzičku penziju?
Vesna Galiot Gala: Uvek kada sam pravila pauze, ljudi su govorili kako je to kraj moje karijere. U Srbiji je dovoljno da te nema pola godine u medijima i već te svi etiketiraju kao daleku prošlost. Ima ljudi koji su stalno na televiziji, a nemaju ništa od karijere. Ne opterećujem se time što će neko reći da je moja karijera gotova. Znam šta želim i šta mogu da
uradim!
Rekla si nedavno da imaš neku novu energiju, ali da je ne crpiš iz ljubavi, već upravo iz činjenice da si slobodna!
Vesna Galiot Gala: Jeste tako! Napravila sam neke rezove u svom životu, završila dugu vezu i sada sam slobodna i spremna za neki novi početak. Zato su mi pesme na albumu brze, pune optimizma i energije. Namerno nema balada, jer je poslednjih godina i previše tugaljica na našoj muzičkoj sceni.
Da li to znači da sada nisi zaljubljena?
Vesna Galiot Gala: Sada sam slobodna i želim da se odmorim od svega! Nisam zaljubljena, a naišao mi je takav period u životu kada želim da budem sama! Ko zna, možda ću se sutra zaljubiti, a možda neću narednih godinu dana! Ja sam vrlo sujeverna i pristalica sam da sve u životu ima neki razlog i da se ništa ne dešava tek tako! U svemu, čak i u ružnim stvarima postoji određeni smisao koji čovek treba da prepozna.
Jesi li izgubila kontakte s kolegama?
Vesna Galiot Gala: Iskreno, nikada nisam ni imala preterano bliske odnose s drugim pevačima, tako da mi ti kontakti nisu ni nedostajali. U korektnim sam odnosima s većinom kolega, kad se sretnemo popijemo kafu i popričamo i tu se završava taj vid druženja. Ne verujem u estradna prijateljstva, jer uvek, ali uvek dođe do nekog sukoba interesa kada takva prijateljstva puknu i kada se pokaže da su i postojala samo zbog puke, obostrane koristi. Jako sam emotivna, ne podnosim dvoličnost i zato i nemam prave prijatelje na estradi.
Utisak je da se s televizije Pink nisu baš pretrgli u reklamiranju tvog albuma?
Vesna Galiot Gala: To naravno nije do mene i ja tu ne mogu da utičem. Mislim da bi bilo kontraproduktivno da mi se reklama vrti 30 puta dnevno, jer bi to značilo da taj album nije dobar i da se na silu nudi publici. Dugo godina nosim epitet radijske pevačice i to mi jako prija. Lepo se osećam kad na radiju čujem pesmu s prvog albuma, i sigurna sam da to malo pevača ima priliku. To i jeste moj cilj, da bar neka pesma ostane i bude slušana nevezano za vreme i reklamu.
Da li si novi album naslovila sa '222', zato što zbir daje broj 6, kao šesti album?
Vesna Galiot Gala: Većina ljudi tako misli i to jeste logično, ali broj 222 je moj srećan
broj! Imam svoje razloge zašto mislim da mi je taj broj taličan.
Vidno je da si promenila i imidž?
Vesna Galiot Gala: Dosta sam radila na sebi, prilično sam smršala, a u osmišljavanju stajlinga pomogao mi je jedan dobar prijatelj koji dugo godina radi kao dizajner i maneken u Milanu. Promenila sam svoj način života i sada se osećam kao ptica koja slobodno leti kud je nebo nosi!
Bliski planovi za budućnost?
Vesna Galiot Gala: Nemam vremena za odmor jer je album zaživeo i čeka me niz gostovanja i promotivnih aktivnosti. Planiram da napravim veliku beogradsku promociju, a u planu je i snimanje spota za jednu od dve pesme koje su se zavrtele 'Iz navike' ili 'Dok stojiš satima'.
Sinana Sakića godinama bije glas fenomena. Bez podrške medija i gromoglasne reklame, pravi haos svuda gde se pojavi i zapeva. Po diskotekama pravi džumbus i njegovi nastupi liče na rok koncerte. Godinama je bio osporavan, a zbog toga ništa manje tražen, voljen i slušan. Poslednji je album snimio pre tri godine. Ovih dana ponovo ulazi u studio i sprema se da se uhvati u koštac sa novim izazovom.
Sinan Sakić: Moja je velika sreća što moje pesme nikako ne mogu da se ubajate. Na koncertima, klinci sa mnom pevaju pesmu »Miko, druže moj« koju sam snimio daleke '82. godine. Pesma je starija od njih, a oni je znaju. Tako moje pesme pobeđuju vreme, idu kroz generacije. Mnogo toga što sam snimio ostalo je i to smatram svojom velikom pobedom.
Koliko su vas pogađala osporavanja?
Sinan Sakić: Ma u životu me nisu pogađala! Prodavao sam u cugu stotine hiljada albuma, a mnogi su smatrali da ne vredim. Jedne godine, za 12 meseci je prodato dva i po miliona mojih ploča. Mislim, do dva i po miliona se brojalo, a posle se otimalo, pare su trpane u džakove, toliko ih je bilo... Nikad nisam imao razloga da brinem zbog jalovih priča...
Čujem da ste i dalje jedan od najplaćenijih folk pevača i da dobijate onoliko koliko poželite!
Sinan Sakić: Pa dobro... Tu sam negde, među najplaćenijima. Imam lepu cenu, ne žalim se. Ali, prošla su ona vremena kada su i najveći novčanici bili mali da u njih stane zarada za jedno veče. Samo, moja cena nije bez pokrića. Dešava se da gazda u čijem lokalu pevam zaradi nekoliko puta više od mene, na meni. Tada sam najsrećniji. Danas je sve ređe videti zadovoljnog gazdu...
Zašto bežite od novinara i medija?
Sinan Sakić: Sa jedne strane, ne volim da se pojavljujem po novinama. Nemam potrebe ni po televiziji da visim. Sve što imam da kažem, kažem kroz pesmu. Trenutno, recimo, mislim da nemam o čemu da pričam jer tri godine nisam snimao. Uspeo sam bez podrške medija. Sada, kada sam postigao što sam želeo, još manje mi treba njihova podrška. Pored toga, sa mnogim novinarima imam užasna iskustva. Nekad su o meni pisali toliko strašne stvari da na ulicu nisam smeo od sramote da izađem... Da je to bilo istina, ne bi mi bilo krivo. Od istine nikad nisam bežao, ali su me neistine strašno bolele. Novinari su mi baš zagorčali život! Nisam im davao materijala, pa su ga sami izmišljali.
Pratite li šta rade vaše kolege?
Sinan Sakić: Ne naročito. Muziku uglavnom slušam kada sam u autu, pa slučajno naletim na nešto... Ali, poštujem svakog dobrog narodnjaka i ne mislim da muziku treba zalediti i stalno forsirati isto. Najveća glupost je vraćati se na staro. Stalno treba ići dalje...
Mnogi pokušavaju da odgonetnu tajnu vaše čarolije i nikako da dokuče šta to radite publici!
Sinan Sakić: Šta radim publici? Samo ljudima dajem dušu! Radim sa ogromnom ljubavlju, iz sve snage, svom voljom. Nikada nikoga nisam prevario, nikada nisam na nastupu otpevao po nekoliko pesama, a onda publici okrenuo leđa. Nema veze gde pevam – u nekoj zabiti ili u milionskom gradu. Publiku poštujem i dajem joj celog sebe, a ona mi to uzvraća. Samo zahvaljujući publici, opstao sam!
Iako ste se zaricali da nigde nećete iz rodne Loznice, preselili ste se u Beograd. Kako ste se snašli?
Sinan Sakić: Obožavam moju Loznicu, u njoj sam proveo celi život. Nisam mislio da se selim, ali zbog porodice sam to učinio. U Beogradu sam se odlično snašao jer sam prilagodljiv čovek. Svuda je meni lepo...
Iako joj u poslednje vreme ne ide sve po planu, Ceca Ražnatović nije klonula duhom. Sva blistava, osmehujući se, kada se pojavila na koktelu koji je njen prijatelj Dragan Palma priredio povodom otvaranja TV studija u Beogradu, izazvala je opštu pažnju. Bila je, kao i obično, najintrigantnija, najzanimljivija i najslikanija. A kolege su se utrkivale ko će joj se više udvarati, ko će joj više komplimenata udeliti i ko će više uz nju biti slikan i zapažen!
Šta je istina o vizama za Ameriku i Kanadu?
Ceca Ražnatović: Istina je da je moja turneja po Americi i Kanadi na stand by zbog toga što još nisam dobila vize za te zemlje. Jedni mi vizu nisu dali zbog toga što sam hapšena u “Sablji”, drugi zbog toga što sam bila Željkova supruga. Ovde se oko toga podigla velika frka. Sve je to više podizanje prašine nego činjenično stanje. Mnogi su to jedva dočekali. Ali, nadam se pozitivnom ishodu i mislim da je dobijanje tih viza pitanje dana.
Kako, ako nemate sva neophodna dokumenta?
Ceca Ražnatović: Time se sada bave advokati, to je njihov posao. Što se tiče Amerike, to je gotovo završena stvar. A kada je reč o Kanadi, za to će se pobrinuti kanadski advokati.
Koliko vam je to poremetilo planove?
Ceca Ražnatović: Nije bitno koliko... Definitivno, planovi su poremećeni. Samo, ja nisam od onih koji će sedeti i plakati. Guram dalje. U toku je moja evropska turneja. Ovih dana idem za Minhen, Frankfurt, Sofiju, Skoplje... Neke gradove od predviđenih ću sigurno morati da preskočim. Ali, do kraja juna sam apsolutno zauzeta!
Čujem da u vašem domu vlada vanredna situacija, zbog vaše sestričine Helene!
Ceca Ražnatović: Nije baš vanredna sutuacija, Helena je preslatka. Vanredna situacija je utoliko što smo svi u kući neispavani. Helenu malo muče grčevi, pa plače. Maksimalno sam uz moju sestru Lidiju i uz Helenu i sve je pod kontrolom. Moji klinci su oduševljeni sestricom.
Šta vas još muči ovih dana, pored Amerikanaca?
Ceca Ražnatović: Ma ne muče me ni Amerikanci! Znam da će sve biti u redu. Sve što mi se dešava, mirno podnosim. Često sam jača nego što i sama mislim. Nema na svetu nesalomivih i malo je onih koji na mom mestu ne bi poludeli. Ali ja nemam vremena za plakanje i žalopojke. Moram dalje, zbog moje dece koja me nikad nisu videla da plačem.
Nekad ste bili laki na suzama...
Ceca Ražnatović: Jesam, zato što sam veliki emotivac. Ali, posle svega što mi se u životu desilo, u meni se nešto prelomilo. Pre ću da se svađam, nego da plačem. Problemi su sastavni deo života i ja to tako prihvatam. Posle svega, idem u budućnost sa pozitivnim stavom!
Šta je sa vašom izdavačkom kućom “Ceca music”?
Ceca Ražnatović: Sve je u redu sa njom. Mnoge kolege su bile zainteresovane da moja kuća bude izdavač njihovih albuma. Ali, moji saradnici i ja smo toliko opterećeni poslom da nemamo vremena da se bavimo izdavanjem. To, naravno, ne znači da moje kolege ne mogu da rade sa kućom “Ceca music”.
Koliko vremena dnevno posvećujete svom izgledu? Mnogi misle da ne silazite sa ogledala!
Ceca Ražnatović: Kao i svaka žena, vodim računa o svom izgledu. Ali, pred ogledalom provodim najmanje moguće vremena. Negovanje i dotertivanje ne mora da traje satima. Sve je stvar organizacije. Svakog dana imam jednočasovni trening. Redovno plivam. Kožu pilingujem jednom nedeljno, redovno stavljam maske. Nije to nešto što oduzima sate i sate!
Posle najduže, četvorogodišnje pauze u karijeri, Zlata Petrović je snimila novi album. U stvari, nije to bila pauza u pravom smislu. Zlata je sve vreme radila, ali nije snimala. Nedavno se pojavila, sasvim nova, raspevanija, lepša i mlađa nego ikada. Pesme sa njenog albuma već postaju hitovi, a ona se samo smeška i neće da ih hvali.
Zlata Petrović: Možemo mi pevači da pričamo šta hoćemo. Ne mogu da gušim narod pričama kako mi je album haos i ludilo. Prosto bi me bilo sramota da se hvalim. To čine ljudi koji imaju komplekse, koji su nesigurni, koji bi, pre svega, da ubede sami sebe kako su uradili strašnu stvar. Ne kažem da ja nemam komplekse... Svi mi radimo sa željom da to što radimo ispadne što bolje. A kakav je krajnji rezultat, ocenjuje publika!
Čujem da dobijate komplimente više nego ikada!
Zlata Petrović: Jaoj, jeste! Ne znam šta to ljudi vide u meni. Danas sam srela u liftu jednog doktora i nije izdržao a da me ne pita šta sam radila sa licem. Ništa! Možda se u meni promenilo nešto u duhovnom smislu, pa se to vidi na mom licu. Genetika je čudo! Kada je moja majka umrla, pre sahrane, našminkala sam je, stavila sam joj na usne njen omiljeni crveni karmin. Izgledala je u sanduku kao da je živa. Moje drugarice su je gledale i nisu mogle da veruju. Imala je 65 godina, umrla je od teške bolesti, a nije imala nijednu boru. Ja sam
na nju, genetika je čudo!
Jeste li se pomirili sa sinom?
Zlata Petrović: Naravno! On je krenuo bezazlenim putićem, a ja sam se uplašila, jer sam bila svesna gde to može da ga odvede. Počeo je da odlazi u kladionice. Ulagao je siću, po 50 - 100 dinara, ali ja ni to sitno kockanje nisam mogla da podnesem. Ostao mi je strah od majke koja se kockala i tri dana pred smrt. Nije mogla bez kocke. Kad čovek odraste uz kockara, ili i sam postane kockar, ili se uplaši za ceo život. Zato sam se ja uplašila da se Miki ne navuče na kocku...
Jeste li uspeli da ga izvučete?
Zlata Petrović: Jesam, bilo je to pre godinu dana. Rekoh, nije on ni bio navučen, ali bolje sprečiti, nego lečiti! On je skroman momak nevelikih prohteva. Ima 20 godina, a za džeparac mi traži 200 dinara, dok druga deca roditeljima traže po sto evra! Porazgovarali smo, razumeli se i sasekli to u samom korenu.
Da li vi imate neki porok?
Zlata Petrović: Nemam... Samo koja čašica nekog alkoholčića! To i nije porok, ako se pijucka umereno i ako čoveku pričinjava zadovoljstvo. Bolje piti rakijicu, nego lekove. Svi smo mi bar malo rastrojeni i u depresiji, pa nam treba nešto za opuštanje. Kad odem da pevam na nekom veselju, hoću, brate, i ja malo da se opustim. Zar treba na veselju da glumim ludilo i pijuckam samo vodu? Pa i ja sam živ čovek. Ali, nikad nikog zbog pića nisam povredila, uvredila...
Planirate li da se udate i treći put?
Zlata Petrović: Što da ne? Nikad se ne zna. Neka se pojavi moj budući, treći muž i udaću se! Volela bih i treće dete, devojčicu. Moji sinovi su već veliki. Miki ima 20, a Jovan pet godina i svi ga obožavamo. Kao novogodišnji poklon, sebi sam poželela ćerku. Nemam ništa protiv braka. U dva sam bila i bilo mi je lepo. Jedini interes koji sam imala u brakovima i svim ostalim vezama sa muškarcima, bila je ljubav. Kada je prestajala, izlazila sam iz veza...
Desetogodišnju karijeru Sanja Đorđević obeležila je novim albumom, u kome je okusila ono čega se dugo odricala, kao i novim imidžom, kojim je pokazala šta je godinama skrivala ispod dugih haljina. I kao što to obično biva komentari na ovu temu kreću se od oduševljenja do podsmeha koji podrazumeva osvrt na njene godine. No, u zrelim i kako Sanja kaže najboljim godinama, priznaje da se nikada nije osećala bolje, te da je sigurnija u uspeh nego ikada.
Sanja Đorđević: Album koji je pre nekoliko nedelja objavila „Grand“ produkcija radila sam više od godinu dana. No bez obzira na uloženo vreme i trud, nikada mi nije bilo lakše da obavim posao u studiju, jer sam sigurna u ono što pevam. Okupila sam najbolje kompozitore, počevši od Leontine, Branislava Samardžića, Dina Muharemovića... Htela sam da ono što pevam ima određenu atmosferu, da moja publika može da oseti emocije i žar sa kojim sam radila, pa zbog toga sam i insistirala da se pesme nimalo ne dorađuju.
Primetno je da si se sa novim pesmama prilično udaljila od tipične narodne muzike. Veruješ li da ćeš tako postići više?
Sanja Đorđević: Mnogi ne znaju da sam na početku karijere pevala zabavnu muziku. U međuvremenu je naišao „talas“ južnog vetra, te da bih opstala na muzičkoj sceni, morala sam da pevam tipične narodnjake. Nisam sujetna i dobro plivam u svim muzičkim žanrovima, ali to ne znači da nisam sigurna u sebe i da po svaku cenu pratim vladajuće trendove. Onima koji su se zadesili bar na jednom mom nastupu, poznato je da se ne ustručavam da pevam i rok i pop muziku. Osetila sam da je sada povoljna prilika da pevam ono što volim i to sam sprovela u delo. Da nisam pogrešila, govore mi mnogobrojne pohvale, a svakako jedna od značajnijih je Brenina, koja je oduševljena novim pesmama.
Uz promenu muzičkog stila, došao je i novi imidž?
Sanja Đorđević: Sa svakim albumom sam se po malo menjala, ali nikada kao sada. Nekoliko meseci sam trenirala, što se itekako odrazilo na figuru, a to je uticalo na moje samopouzdanje. Dugi niz godina sam se skrivala zatvorenom garderobom, za šta sada nema razloga. Svesna sam da dobro izgledam, tačnije da sam super sam riba.
Uz to se svakako nameće pitanje estetske hirurgije, a bilo je mnogo komentara da si se podvrgla određenim zahvatima?
Sanja Đorđević: Nije teško primetiti da su na meni jedina novost pravilno raspoređeni mišići. Dobro telo je rezultat napornih treninga, te nisam imala potrebe za estetskom hirurgijom. Nemam ništa protiv „plastike“ i čim osetim potrebu za tim, neću se dvoumiti. Što se silikona tiče, samo neupućene žene misle da su velike grudi trend ove godine, a ja se očigledno uklapam u njega.
Kako je na tvoj novi izgled reagovao tvoj suprug?
Sanja Đorđević: Perica je zadovoljniji od mene. Svakodnevno mi govori da nikad bolje nisam izgledala i da nastavim sa treninzima. Srećan je što pored sebe ima zgodnu suprugu, koja je pritom i majka.
Za tebe kažu da praviš lude i nezaboravne žurke. Na šta si spremna da bi zadržala pažnju publike?
Sanja Đorđević: Oni koji me prate znaju da se na nastupima ne štedim. Ne priznajem žurku na kojoj već posle druge pesme svi nisu na nogama. Ne davim goste, kao neki pevači, samo svojim pesmama, već im pevam ono što žele. Pod dobro odrađenim nastupom podrazumevama onaj na kome se i ja provedem jednako dobro kao gosti. Najviše me raduje priznanje da je svaki moj nastupu kao Nova godina.
Da li te na nastupima muvaju muškarci?
Sanja Đorđević: Činjenica je da pokušavaju, ali onima koji me iole znaju, poznato je da je to pogrešno mesto za udeljivanje komplimenata. Jedino o čemu razmišljam dok pevam je kako da provod dignem na viši nivo.
Kako si uspela da očuvaš brak skoro šesnaest godina?
Sanja Đorđević: Predlažem svim ženama da često izrežiraju tenziju, sitnu svađu, jer je pomirenje posle toga obnavljanje ljubavi. Svakako je poverenje najvažnije. Pogubna po svaki brak je dosada kojoj supružnici nesvesno otvaraju vrata.
Pod kojim uslovima bi se slikala obnažena?
Sanja Đorđević: Ako bi se našao neko ko bi za moje nago telo bio spreman da plati milion eura, ne bih odbila tu ponudu. U svakom drugom slučaju to ne dolazi u obzir.
Pogađaju li te tračevi?
Sanja Đorđević: Ne reagujem na njih, a ono što se o meni izmišlja mi je smešno. Kada me neko pljuje, znam da sam napravila posao. Ne bežim od svojih problema ogovarajući druge, jer to rade samo sitne duše.
Proteklih godinu dana, Svetlana Seka Aleksić uživa u svemu onome o čemu je do skora samo sanjala. Tražena je, hvaljena, ogovarana i – lepo plaćena. Peva, krstari Evropom, sa svojim dragim kuje planove za budućnost i osmehuje se bez prekida! Uveliko snima pesme za drugi album, bez trunke treme i sumnji u uspeh onoga što radi. Dok večera lignje na žaru u jednom beogradskom lokalu, počinje da nam priča o tome kako se provela letos, na Azurnoj obali.
Seka Aleksić: Prvi put smo moj dragi i ja bili u Nici. Odseli smo u jednom fantastičnom, ekskluzivnom hotelu i uživali. Ne pamtim gde i kada sam se osećala tako lepo i opušteno kao tamo. Nigde nikog da me prepozna, nigde paparaca, milina jedna. Sve bi bilo savršeno da nismo pokradeni. Jednog dana, dok smo otišli do šanka da naručimo sladoled, neko je maznuo torbicu koju sam ostavila između dve ležaljke. U njoj je bio moj novčanik sa dve hiljade evra i dvesta franaka, dva mobilna telefona, fotoaparat... Tako nas je sladoled koštao – sačuvaj Bože! Prvo sam se iznervirala, a onda zaključila da sigurno mora da postoji nešto zbog čega je to dobro. Mogla sam, recimo, za te pare da kupim sandale, pa da se u njima sapletem i slomim nogu! Nekom se tog dana, baš posrećilo. Garantovano je imao bogat ručak. Neka!
Šta još može da vas iznervira?
Seka Aleksić: Svašta, ali to kratko traje. Nerviraju me neki bezvredni ljudi koji o meni pričaju svašta. Može da me iznervira i neka glupost koju pročitam o sebi. Obično odmah pozovem familiju, da ih umirim, ali kad čujem da se oni tome smeju, smejem se i ja. Ti što se po štampi kače za mene, u stvari samo ponižavaju sebe. Neka ih, kad vole! Svesna sam da je to sastavni deo uspeha. Što da se piše o nekoj tamo Petri Petrić kad sam ja zanimljivija!
Priča se da »gutate« muškarce, da otimate tuđe muževe...
Seka Aleksić: Šta da radim... Uz lepu ženu takve priče idu. To je normalnije nego da se kunem da sam nevinašce i da nikad muškarca nisam pogledala! Piše se i priča svašta, a meni ne preostaje ništa drugo nego da kažem da mi prija glas opasne ženske! Samo, oni koji me dobro poznaju, odlično znaju da nisam onakva kakvom me mediji predstavljaju.
Čula sam da ste se već dva puta udavali, a tek vam je 23. godina...
Seka Aleksić: Udala sam se prvi put u 19. godini. Mladost – ludost! U 20. sam se već razvela. Pre godinu i po dana, srela sam mog sadašnjeg životnog saputnika Zorana Kovačevića. I meni i njemu su govorili da nismo jedno za drugo, ali eto, mi smo i dalje zajedno. Ne razdvajamo se, a planirali smo da se venčamo početkom iduće godine. Prvi put čovek uđe u brak tek da vidi šta je to. Tek drugi put je ono pravo jer tek posle prethodnog iskustva ume da ceni ono što ima. Lepo kaže Marina Živković u jednoj pesmi da se druga žena, to jest drugi muž najviše vole!
Da li je tačno da ste poslednjih meseci žestoko podigli svoju cenu?
Seka Aleksić: Tačno je da sam podigla cenu. Ali, ne onoliko koliko se priča. Zar nije normalno da posle onoga što sam uradila vredim više. To je zakon ponude i potražnje. Nekada sam ja jurila posao, danas posao juri mene. Ako neko želi da me čuje, treba i da plati. Pa ja kad udjem u neku radnju, pa vidim čizme koje mi se sviđaju, uopšte ne pitam koliko koštaju!
Izgleda li estrada onako kako ste je zamišljali?
Seka Aleksić: Ne! U mojim maštanjima, ona je bila sva slatka, prepuna šećera, šlaga, ukrasa, jagodica, blistava, šljašteća... Nije mi trebalo mnogo da shvatim da je u stvari gorka, puna čemera, divljih mačaka i svakakvih vidljivih i nevidljivih opasnosti. Puna je iznenađenja i razočarenja.
Šta vas je najviše razočaralo od kada ste postali poznati?
Seka Aleksić: Neki ljudi! Predstavljaju se kao prijatelji, a u stvari su najveći neprijatelji. Takvih glumaca ima na svakom koraku. Sede sa mnom, jedu i piju, a čim se odmaknu, navale da ogovaraju. Sa njima se lepo dopunjava jedna druga vrsta ljudi – ulizice, uvlakači, koji odmah dojure da prenesu šta »prijatelji« pričaju iza leđa. Muka mi je od takvih. Dođe mi da im u lice kažem da sve znam i da im sručim šta mislim o njima, ali me Zoran u tome uvek spreči. Kaže, neka ih, njima je najveća kazna da nas vide srećne i zadovoljne! U pravu je. Kad nas vide sređene, nasmejane i skockane, hoće da puknu od muke! Više ni ne obraćam pažnju na takve, navikla sam...
Kada ste počeli da pevate?
Seka Aleksić: Davno,davno, još kao klinka u osnovnoj školi. Rođena sam u Zvorniku. Osnovnu školu sam završila u selu Lipolist, poznatom po ružama. Obožavala sam da pevam, ni za šta drugo nisam marila. Ali, moja majka je insistirala da završim nešto, da ne budem »klasična pevaljka« sa osnovnom školom. Pošto sam imala dve drugarice koje su završavale frizerski kurs, rešila sam da i ja to odradim. Tako sam stekla diplomu frizerke. Ponekad isfeniram mamu i to je sve što se tiče mog frizerskog umeća. Kada sam se izborila sa školom, krenula sam da radim sa orkestrom po Bosni. Nadala sam se uspehu. Ipak, ne ovolikom. On je iznenadio sve, a najviše mene!
U toku poslednje dve godine u životu Dragane Mirković, jedne od najpopularnijih domaćih folk pevačica, desile su se velike promene u privatnom životu. Preselila se u Beč, udala, dobila sina Marka, a pre samo nekoliko nedelja i kćerkicu Manuelu. Posle 17 godina rada na estradi, karijere koja je išla samo uzlaznim tokom, Dragana se u potpunosti posvetila porodici, što joj, kako kaže, izuzetno prija. Na relaciji Beograd – Beč sa Draganom razgovaramo o prinovi u porodici, njenoj karijeri, ljubavi i eventualnom povratku na estradu.
Dragana Mirković: Presrećna sam zbog Manuele. Ja sam oduvek želela da imam kćerku i želja mi se sada ispunila. Naravno, bila sam presrećna kada se rodio Marko, ali sam priželjkivala da moje drugo dete bude devojčica. Srećna sam uz svoju decu, a Marko sada doživljava Manuelu kao lutku sa kojom može da se igra.
Ko je bebi dao ime?
Dragana Mirković: Zajedno smo dali ime, a meni se ime Manuela jako dopadalo.
Vi nedostajete domaćoj estradi. Da li ona vama nedostaje?
Dragana Mirković: Nema me u javnosti samo zbog moje dece. Ja sam sa estrade odsutna tek dve godine, a to nije neki mnogo dug period. Zbog toga još nisam osetila jaku želju da joj se vratim. Sada mi samo nedostaje publika.
Da li ste se sa estrade povukli isključivo zbog porodice?
Dragana Mirković: Da. Samo je porodica mogla da me odvoji od života koji sam vodila. Ja nikada nisam bila previše ambiciozna tako da mi se dešavalo da nekada dobijem i više od onoga što sam očekivala. Možda ću ponovo snimiti album, ali ništa više od toga niti mogu, niti želim da obećam jer bi to bila velika žrtva za moj privatni život, a to nikako ne bih želela.
Čini se da vam je karijera trenutno u drugom planu?
Dragana Mirković: Sada kada imam porodicu, koja je daleko vrednija od moje karijere, ne mogu da se posvetim svom poslu. Ja zapravo nikad nisam razumela previše ambiciozne ljude kojima je karijera ispred porodice. Sigurna sam da će me publika razumeti, jer su ovo moja prava osećanja.
Vaš suprug Toni prisustvovao je rođenju vašeg prvog deteta - malog Marka. Da li je to bio slučaj i kad je Manuela dolazila na svet?
Dragana Mirković: Da! Toni je je bio sve vreme uz mene i to mi je mnogo značilo. Mislim da ne postoji veća bliskost između muškarca i žene nego u trenutku kada im se rađa dete.
Da li razmišljate o proširenju porodice?
Dragana Mirković: Često razgovaramo o tome, ali sada je još rano praviti planove jer se Manuela nedavno rodila. Volela bih da imam još dece, ali ne želim ništa unapred da pričam.
Kada se rodio Marko od supruga ste dobili novi model lambordžinija. Šta ste sada dobili na poklon?
Dragana Mirković: Ne bih nešto puno pričala šta sam dobila od Tonija. U svakom slučaju nemojte sumnjati u njega i njegov ukus kada sam ja u pitanju. U šali često govorim da mi se isplati da rađam decu. I ovoga puta to je nešto prelepo, ali ne bih otkrivala o čemu je reč jer mi uvek bude neprijatno što se kasnije toliko priča o tome. Mogu samo da kažem da taj poklon strašno sija i da se može videti na nekoj od mojih fotografija.
Sviđa li vam se Beč i da li vam Beograd nedostaje?
Dragana Mirković: Beograd mi nedostaje jer je to moj grad, ali i u Beču živim jako lepo. Nemam tu izraženu nostalgiju jer kad god poželim da dođem u Beograd to i uradim. Za sada ne postoji mogućnost mog vraćanja u Beograd, što ne znači da ja u ovaj grad neću dolaziti vrlo često kao i do sada.
Kad možemo očekivati novi album i koncerte?
Dragana Mirković: Mislim da ih neće biti u skorije vreme. Dobijam nove pesme koje preslušavam kada imam vremena. Ne znam koliko će se sve to ići brzo s obzirom na to da sam do sada svaki album i svaki koncert radila vrlo studiozno i profesionalno. Sada mi sve to izgleda jako daleko... _______________________________________________________________________________
Seka Aleksic
"Uveliko se osećam kao udata žena!"
Najzanosnija i najskandaloznija dama ovdašnje estrade, crnokosa Seka Aleksić, ovih dana je morala da promeni svoje planove. Nije joj to običaj, ali pošto se radilo o višoj sili, nije imala kud. Naime, bilo je planirano da 16. januara Seka, njen Zoran, Jana i njen suprug Ivan, otputuju na Tajland. Naravno, više im to ne pada na pamet.
Seka Aleksić: Želela sam da pobegnem na neko mirno mesto, da se odmorim od haosa koji stalno vlada oko mene. Ali eto, nije mi se dalo. Strašno je sve to što se dogodilo na Tajlandu...
Čujem da vas je nedavno opasno iznervirao Miroslav Ilić, rekavši da Stoja i vi niste ribetine!
Seka Aleksić: Ne, nije me iznervirao jer nikome ne dozvoljavam da me iznervira. Sve što mi se dešava, podnosim prilično mirno. Kada neko postigne ovako vrtoglav uspeh, kakav sam ja postigla, mora da bude spreman na sve – provokacije, podmetanja... Tako me ni dotični gospodin nije iznervirao. Samo mislim da je on isuviše mator da bi mogao da komentariše devojke koje su mlađe od njegove ćerke!
Kakve to specijalne uslove tražite da biste negde nastupali?
Seka Aleksić: Takve uslove bi trebalo da traže svi ljudi koji smatraju za sebe da vrede! Tražim da se ispune neki minimalni uslovi... Recimo, treba mi normalna prostorija u kojoj mogu da se presvučem, u koju ne može da zaviruje svako, u svakom trenutku. Svakoj javnoj ličnosti treba obezbediti elementarnu bezbednost. Meni je neophodna, ali ne u toj meri da neko mora sa mnom i u toalet. Ne mora svako na bini da mi priđe... Isto tako mi ne pada na pamet da spavam u nekim bezveznim hotelima. Čistoća mi je najvažnija! Eto, to su samo osnovni uslovi da bih negde gostovala. Ništa spektakularno!
Kako napreduje vaša glumačka karijera?
Seka Aleksić: Odlično! Otpevala sam pesme za film 'Tesna koža'... Oduvek sam imala glumačke ambicije. Kad budem pogledala film, ako mi se bude dopala moja uloga, možda se potrudim da nastavim glumačku karijeru. Imam fantastičnih ideja i jedva čekam da mi se ukaže prilika da ih iskoristim!
Da li stvarno gutate i meljete muškarce, otimate tuđe muževe...
Seka Aleksić: Uz lepu, atraktivnu ženu, takve priče idu. To je normalnije nego da se kunem da sam nevinašce i da muškarca nikad nisam ni pogledala! Svašta se piše, svašta se priča, ali moji prijatelji odlično znaju da nisam gutačica muškaraca! Uostalom, neka priča ko šta hoće. Meni glas opasne ženske prija!
Kako vaš Zoran to podnosi? Seka Aleksić: Fantastično! On je normalan i pametan čovek, vrlo poslovan, pravi gospodin. Voli posao kojim se bavim, pomaže mi, daje mi savete. Beskrajno sam mu zahvalna na podršci i svemu što za mene čini. Kad se ljudi mnogo vole, ljubomora je neizbežna. Naravno, u granicama. Nas dvoje se odlično slažemo i sve nam ide po planu.
Šta planirate u ovoj godini?
Seka Aleksić: Volela bih da napravim kuću u kojoj bih živela sa Zoranom i mojom majkom. Volela bih da bratu kupim stan... Ali, pre svega, da uradim dobar album koji će potvrditi da sam zasluženo, a ne slučajno postigla veliki uspeh.
Uživate ugled trenutno najplaćenije folk pevačice!
Seka Aleksić: Ne znam da li sam najplaćenija. Ali, znam da mnogo vredim. Uložila sam u svoju
karijeru dosta novca, truda, emocija, vremena, rada, a sve to košta.
Šta je najluđe što ste čuli ili pročitali o sebi?
Seka Aleksić: Ima dosta toga... Ali, moje je vreme isuviše skupo da bih ga trošila na čitanje ili analiziranje tračeva. Neka o tome pričaju oni koji ne vrede ništa i oni koji nemaju šta da rade. Mene baš briga, idem dalje!
Šta vam bi da se udate pre dvadesete?
Seka Aleksić: Šta mi bi? Mladost – ludost! Požurila sam da se udam, ali sam požurila i da se razvedem. Već u dvadesetoj sam bila razvedena! Pre dve godine, srela sam mog sadašnjeg životnog saputnika Zorana Kovačevića. Oboma su nam govorili da nismo jedno za drugo. A mi smo, eto, uprkos svemu, i dalje zajedno. Srećniji smo i zadovoljniji no ikada. Ove godine smo se uselili u svoj stan u Sremskoj Mitrovici!
Kada će venčanje?
Seka Aleksić: Ma to je formalnost! Uveliko se osećam kao udata žena. Živimo zajedno, dobro se slažemo, lepo nam je... Uživam da ujutru ustanem pre Zorana i da mu, kao svaka dobra supruga, spremim doručak. Redovno kuvam ručkove, dolaze nam prijatelji, dive se mom kulinarskom umeću... U našem stanu je uvek sve čisto, blistavo i mirišu sveže ruže koje mi Zoran svakodnevno poklanja...
Na snimanje emisije izdavačke kuće “Gold”, Zorica Brunclik je došla sa ćerkom Miljanom i njenim suprugom, koji žive u Makedoniji. Pošto su se njih dvoje upoznali preko interneta, pretila im je da će njihovo dete pretplatiti na sve kanale, kupiti mu kompjuter, povezati na internet čim se rodi... Pa da vide kako je njoj bilo!
Pevačica se smejala i šalila. Samouverena, odrešita, u jarkim, vedrim bojama, sva je blistala. Kolege su joj prilazile, pozdravljale je, častile komplimentima i nju i njene pesme... A ona nije mogla da se načudi! Četiri godine, većina kolega je Zoricu izbegavala... Za svaki slučaj! Hvaljena i kuđena, voljena i omražena, osporavana i dizana u nebesa, uvek intrigantna, ponovo je u centru pažnje...
Zorica Brunclik: Dugo su mnoge kolege izbegavale i mojom ulicom da prođu! Bilo je to posle perioda besomučnog ulagivanja... Ne želim više da se vraćam u prošlost, niti da se time trujem. Uglavnom, moja ulica je ponovo prometna kao nekada. Kolege me više ne izbegavaju, neki su čak počeli i da svraćaju kod mene. Znači da smo moja porodica i ja ponovo uzorni građani, da smo rehabilitovani!
Ko vam svraća na kaficu?
Zorica Brunclik: Joj, pustite ih, neću o njima, da ne kvarim raspoloženje!
Prija li vam novi tretman?
Zorica Brunclik: Šta da vam kažem... Najveća satisfakcija u karijeri jednog pevača je kad ljudi imaju potrebu da mu priđu i da mu kažu neku lepu reč. Ne mogu da verujem šta mi se dešava! Mnogi preteraše dajući mi komplimente. Neke moram da podsećam da su to već rekli, pet minuta ranije. Svaki čas se pipkam i štipkam, pitajući se da li ja to sanjam!
Zorica Brunclik sa ćerkom i zetom
Pošto niko nije hteo da izda vaš prethodni album, morali ste sami da otvorite izdavačku kuću. Kakva je situacija bila sa poslednjim albumom?
Zorica Brunclik: Ne mogu da se pohvalim da su se izdavačke kuće otimale oko njega! Daleko od toga da je bila neka jagma!
Dobro ste onda uspeli da ga uvalite!
Zorica Brunclik: Ma i ja se čudim kako mi je to pošlo za rukom! Izgleda da sam uletela u prazan prostor, da sam pogodila pravi trenutak, kada nisu imali ništa drugo! Sad kažu da sam velika zvezda “Gold” produkcije. A do pre nekoliko meseci... Ma, ne mogu da se načudim sebi kako sam napredovala za nekoliko meseci...
Kako podnosite kritike na račun svog izgleda?
Zorica Brunclik: Ne mogu da kažem čak ni da je to smešno... Tina Tarner nosi kratke suknje u sedmoj deceniji života iako uopšte ne izgleda idealno. A ja obučem farmerke i odmah me nazovu skandaloznom! Mene ljudi prozivaju zbog svega i svačega... Kadgod nekom mediju padne rejting, tu je – Zorica Brunclik! To je oproban recept... Zna se da ja nemam dlake na jeziku, da ću svašta reči, a to, provereno, podiže rejting. Mnogi su me pljuvali, omalovažavali, kritikovali, izvrtali moje reči, izmišljali moje izjave. Iako se kaže da se za dobrim konjem prašina diže, meni je dosadilo da budem konj!
Gotovo niko ne veruje da niste uradili neku plastičnu operaciju!
Zorica Brunclik: Rekla sam da ću sazvati konferenciju za štampu kada to budem htela da uradim... Nisam se renovirala jer mi se niko nije javio kao sponzor, tako da je konkurs za sponzora i dalje otvoren!
Šta će vam sponzor kad imate muža?
Zorica Brunclik: On mi ne nalazi mane! Pre par meseci, krenuli smo zajedno da gladujemo. On je izdržao četiri dana i rekao: “Ja to ne mogu!” A ja sam izdržala devet nedelja i izgubila desetak kilograma! Lista hirurških intervencija koje mi se pripisuju je vrlo dugačka. Kada se izračuna koliko to košta, to je pravo bogatstvo. Sem toga, da bi žena sve to uradila na sebi, morala bi dugo da bude fizički odsutna. Ja to sebi ne mogu da dozvolim...
Krijete li godine?
Zorica Brunclik: Ne! Devetog juna ću napuniti okruglo pedeset.
Glavni krivac što je Šerif Konjević postao i ostao folk legenda je Ljubo Kešelj. Pre dve i po decenije, mladi Šerif je pevao po raznim takmičenjima, a Kešelj je svirao harmoniku. Pošto mu je perspektivni i muzikalni klinac zapao za uho, pomogao mu je da dođe u Sarajevo i uveo ga u estradne krugove...
Šerif Konjević: Zahvalan sam Kešelju za to što je onda učinio za mene. Dok sam živ, neću zaboraviti njegovu ulogu u mom životu. Druga su to vremena bila i sećam ih se sa nostalgijom i žaljenjem. Kad zapevam pesmu koju sam snimio pre 25 godina, a publika je peva sa mnom jer je zna, presrećan sam. Znači da to što se nekad radilo ima težinu, vrednost... Pitam se šta li će ostati od svih ovih pesama koje nas svakodnevno bombarduju za dve i po decenije... Nekad se manje zarađivalo, ali se bolje živelo. Nije ovo lak posao. Ali, ljudi to ne shvataju i ko nema čime da se bavi, on juri na estradu!
Pratite li muzička zbivanja?
Šerif Konjević: Činim sve da se iz njih isključim, koliko je to moguće. Mogao bih svašta da komentarišem, ali šta će mi to? Bilo šta da kažem, neko će to pogrešno protumačiti. Zato, bolje da pevam, nego da pričam. Trudim se da ne pevam tralalajke, već pesme koje ostaju ili bar pesme koje prijaju uhu.
Ljubo Kešelj i Šerif Konjević
Topite li se kada vas nazivaju legendom?
Šerif Konjević: Mene to više ne impresionira. Nekada mi je mnogo značilo. Naravno, svi mi radimo sa ciljem da nas ljudi vole, poštuju, uvažavaju. Meni je najvažnije što radim ono što volim. Ali, u ovoj fazi života, umesto profesionalnih uspeha, impresioniraju me druge stvari – porodica, moj sinčić. Pre par godina sam promenio život, desilo mi se mnogo pozitivnih stvari i ja sam srećan čovek.
Dugo ste bili glavni junak afera...
Šerif Konjević: O meni se pisalo i pričalo svašta. Bilo je mnogo laži i ružnih stvari. Ne želim ni da ih se sećam! Da se razumemo, ni ja nisam cvećka. Umem da lanem, ne razmišljajući. Tresnem, pa šta bude. Posle se pokajem. Ali, nikog ne mrzim, Bog mi je svedok!
Što vas bije glas nervoznog čoveka?
Šerif Konjević: Rođen sam u Krajini, a u horoskopu sam bik. Ubitačna kombinacija! Kod nas, takvih, nema sredine. Ne može – malo ovako, malo onako. Može samo – ili crno, ili belo! Nemoj me zeznuti i neću te zeznuti. Nisam neki ekstra govornik, ali nikad nikoga nisam hteo da povredim. Nikad nikoga nisam omalovažavao i srozavao, a sebe uzdizao, na tuđ račun. Na estradi ima mnogo zlobe, pakosti, zavisti, a ja sam se uvek trudio da ostanem po strani.
Gde sada živite?
Šerif Konjević: U Gelzenkirhenu kraj Dizeldorfa. U susednom gradiću žive roditelji moje supruge Kanite pa smo stalno na relaciji između ta dva grada. Kanitini roditelji mnogo pomažu oko deteta. Živimo i u Sarajevu, tamo sam napravio kuću, ostalo je još malo nekih sitnica... Svaki čas sam u Beogradu, putujem svuda po Evropi, tako da, u stvari, živim svuda.
Šta vam je sada najveća želja?
Šerif Konjević: Posle svega što sam doživeo i preživeo, najvažnije mi je da mom sinu pružim lepo detinjstvo. Uz njega, sećam se svog detinjstva. Živeo sam na selu. Moj otac je bio vojno lice. Demobilisan je pa je postavljen na mesto sekretara škole, zatim predsednika opštine. Puno je nas, dece, bilo... Voleo bih da moj sin ima detinjstvo slično mom. Ne u idealnim, sterilnim uslovima, već da može da se igra u pesku i blatu, da trči po livadama i poljima... Učiniću sve da okusi pravu prirodu, u ovom vremenu kada je sve čista sintetika.
Album posle dugih priprema... -Posle 2,5 Godine, moram reci da sam prezadovoljna, kako je sve ispalo!
Imali smo čast, da za Vas popričamo sa estradnom zvezdom Nenom Djurovic prilikom njenog gostovanja u Beču.
-Na naše prvo pitanje kako je to sve počelo kada i gde? Odgovorila je:
Beše to davne 1992 Godine mene i moje glasovne mogućnosti čuo je moj sadašnji menadzer Nebojša Savic-Dača. Trenutno u to vreme im je trebala pevačica. A, ja sam bila mlada, ono 17 Godina. I kao hajde da čuju kako ta mala peva i znači tada sam zapevala i mikrofon je moja glavna alatka.
-Kad rekoste tada ste bili 17 Godina, znači da nekrijete Godine?
Ne, za sada nemam potrebe...
-Kako dođe do prvog albuma?
Pa to je bilo '99 Godine. Kada sam na zalost pobegla sa Kosova zajedno sa mojim bendom tad smo se zvali "NENSI BEND". Mozda je nekima i poznato. U Beogradu su mogli da nas čuju u Borči u motelu TARA. Do duše pre toga smo radili i u Bosni i tako dalje. Medjutim na moje veliko iznenadjenje a i zadovoljstvo vrlo se brzo pročulo da jako dobro sviramo da medju njima ima mala koja jako dobro peva itd. Tako da je to došlo do ušiju izdavača. I, mogu samo da se pohvalim to mi je veliki plus u karijeri. Jednostavno što su stvarno svi došli i zainteresovali se i ponudili mi saradnju. Znači počev od Granda, zatim Renome iz Bjeljine, Zam moja prva kuća zatim Južni Vetar. I to je recimo to, neko moje premišljanje ma da moja primarna ideja je bila da ja snimim kasetu tojest materijal taj muzički sa bendom, jer sam inače dugo godina radila uz bend i nekako nisam bila snalažljiva kao sama, jel. Medjutim, to je bilo jako teško izvodljivo, zbog finansija. Sve je to jako skupo za jednog samog pevača, a ne i za još ceo bend. To je jako nezahvalno raditi, tako da izdavači nisu pristajali na ceo orkestar nego samo ja sama. U početku sam ja odustala od toga, medjutim kasnije se nekako situacija sama nametnula. Došlo je do mog dogovora sa Ganetom Djokićem čelnikom "ZAM" produkcije i eto tako je snimljen prvi CD pod nazivom "Za Nas".
-Pa zašto beše toliko dugo vremena do ovog drugog izdanja?
Nije bilo namerno pre svega. Mada je tu bilo nekoliko da kažem, sitnih razloga koje sam verovatno na neki napor mogla da prevazidjem i da izdam svoj CD. A to su recimo taj sitni neki razlog recimo moja postraga za dobrim pesmama. Meni su svi nudili neke pesme koje je jako teško pevati, i koje su da tako kažem manje komercijalne. Ja sam htela nešto komercijalnije. Posle tog prvog albuma htela sam da napravim jedan blagi prelaz tako da mi je to jedan izvestan period prestavljalo teškoću. Medjutim dosla sam do pesama i tako dalje. Glavni razlog je bila moja izdavačka kuća. Ja sam prema Ganetu Djokiću imala izvesnu obavezu. Znači trebalo je da svaki sledeći album izdam za ZAM Produkciju. Medjutim, on je prestao da ima reklamu na Pink Televiziji neznam zašto mu je vrlo teško polazilo za rukom da obnovi emisije studio i tako dalje. Tako da sam ja bila prinudjena da čekam. Izgubila sam strpljenje. Otišla sam kod Saše Popovića dogovorili smo se, što bi se reklo za pet minuta. I, eto tako je zaziveo ovaj drugi CD.
-Što se tiče prvog i sada drugog CD-a, po Vašem mišljenju "HIT" od Vas?
Pa, recimo da je to pesma "Žena", koja je kao što sam malo pre pričala komercijalnija. Malo možda od ostalih. Ma da sve zavisi od ukusa, sto ljudi sto ćudi. Možda je bitno pomenuti da je i autobiografska. Ja sam napisala tekst, a Dača moj menadzer melodiju i nadam se da se to publici svidja, mada na CD-u ima 13 pesama.
-Interesuje me Vaš Estradni nastup "Ne ponovilo se"
Pa, ne povratilo se nastupa ima dosta. Moram da priznam. Možda ne zbog nekog konkretnog dogadjaja. Na moju srecu, nikada evo do sada koliko već godina pevam nisam imala neprijatnosti. Stim što je posao naš kao posao jako naporan. Tako da recimo kad mi se desi da moram bez spavanja da se ponovo uhvatim mikrofona i da narednih deset sati pevam, meni je to "Ne ponovilo se".
-Što se festivala tiče, čuo sam da ste na Moravskom Biseru dobili nagradu. Šta beše to i kada?
To je bilo u Oktobru mesecu. Zapravo, dve godine za redom sam ucestvovala i za moju srecu na prvom festivalu znaci 2002, pesma JEDNA RANA koja se nasla na ovom CD-u sada dobila je prvu nagradu za tekst, a ja sam dobila nagradu za debitanta festivala. A prošle godine 2003 takodje sam učestvovala sa pesmom NAVIKA sa kojom sam dobila prvu nagradu za interpretaciju i verovatno cu i ove godine učestvovati.
-Što se glasa tiče, čuo sam da Vaš glas podseća na glas Vitni Hjuston. Šta kažete na to?
Svakako da je to kompliment, ja samo komplimente dobijam. Hvala Vam puno.
-Šta bi bili, da niste to što ste?
Stvarno neznam, verovatno isto...
-Imali, nekog pitanja koje smo trebali postaviti?
Pa ja mislim da nema, sem recimo pričali smo o nekom najgorem nastupu najlošijem. Moram da spomenem najboli nastup. Možda i zbog toga što sam emotivno povredjena sa istim, što više ne živim u svom rodnom gradu Prištini na Kosovu. Imala sam koncert sa par mojih kolega sa naše Estrade u Kosovskoj Mitrovici. A, to je bilo u okviru koncerata "Jedna pesma jedna zelja" koje je pravio RTS. Meni je bilo pre svega jako teško, jer sam posle toliko dugo vremena došla na kosovo uopšte. Jednostavno ostavilo je emociju jednu veliku na mene. I, kada sam pevala neke Kosovske pesme suze su mi krenule kada sam videla da u publici mnogo ljudi place. Ovom prilikom bi se cak i zahvalila RTS-u, što su organizovali tako jedan lep koncert za narod sa Kosova kojima manjka mogu da kazem, taj društveni život.
-Neno, ako se ne varam, u najskorije vreme bi trebalo da se odrzi jedan Humanitarni koncert za Srbe sa Kosova. Šta kažete, ako bi Vas upitali dali bi učestvovali na tom koncertu?
Pa mislim da je apsurdno, šta više što ste me uopšte pitali. Znači, jedno veliko da. Doduše, ne samo za Kosovo, dobro ja sam vezana za Kosovo, ali i svaki Humanitarni koncert ja ću vrlo rado prihvatiti. Nadam se i mnoštvo mojih kolega.
-Šta bi Vi poručili našim slušaocima širom Sveta?
Pa u ovo teško vreme vrlo je komplikovano poručiti bilo šta. Ma da ja smatram, ja lično u Muzici nalazim olaksanje. Odušak, kad god mi je teško kad god imam problema itd. Kad nemogu da se snadjem u ovom životu koji je jako naporan za sve nas. Bilo da smo Pevači, neznam da radimo u školi u nekoj Firmi i tako dalje. Zato mislim da je stvarno Muzika lek. Znači, slušajte dobru Muziku, kvalitetne pevače, čitajte kvalitetne novine i slušajte kvalitetne Radio stanice. Pozdrav svim Vašim slušaocima!
-Neno, u ime svih slušalaca Jugoton Radija i u moje ime puno Vam hvala.
Folk pevačica Tamara Bliznaković je za jesen najavljivala svoj veliki povratak na muzičku scenu. Taman je krenula da "brusi" novi imidž, bira nove pesme i preduzima neophodne mere kako bi u "moru" pevačica na sebe skrenula pažnju, kad su stvari krenule nepredviđenim tokom.
Tamara Bliznaković: Ostala sam u drugom stanju i sve planove sam morala da promenim! Nove pesme i novi imidž će morati da sačekaju jer beba ima prednost. Malo sam zatečena, ali polako se privikavam na činjenicu da ću ponovo postati majka.
Dolaskom novog člana porodice oduševljeni su i tata, Tamarin suprug, folk pevač Saša Nedeljković i njihov sinčić. Saša je pre nekoliko meseci otvorio firmu koja se bavi posredovanjem u dobijanju muzičkih viza i posao mu cveta.
-Posle 2,5 Godine, moram reci da sam prezadovoljna, kako je sve ispalo!
Folk pevačica Tamara Bliznaković je za jesen najavljivala svoj veliki povratak na muzičku scenu. Taman je krenula da "brusi" novi imidž, bira nove pesme i preduzima neophodne mere kako bi u "moru" pevačica na sebe skrenula pažnju, kad su stvari krenule nepredviđenim tokom. 